Titani sa Košara
Titani sa Košara
Kosmet je Srbija: Titani sa Košara
Poručnik Vuko je jedva smirivao mladog vojnika, ekonomistu, koji je, dva dana pre toga, izgubio mlađeg brata (došli su na odsluženje istovremeno, bez obzira na dvogodišnju razliku) i čije su oči krvave od želje za osvetom!
Momak je siktao, dok je pokušavao da se oslobodi Poručnikovog stiska:
"Ne mogu više da budem dobar, ne mogu stalno biti kriv, neću više da sam zločinac, a sve to zato što sam Srbin, Svetosavac, Pravoslavac!
Kakao da budem miran dok ono što smo krvlju stekli i vekovima branili, neki veliki moćnici sada krše, lome, zatiru!
Makedonija je zasebna država, a to je bila Stara Srbija, ne smeš da pomeneš da je Zeta SRPSKA, jer, Bože moj, sada je to Crna Gora, u Bosni skandiraju da se Hrvatska brani na Drini, a poznata je ranosrednjevekovna Srbija, na tim prostorima, ama dokle bre!
Tri stotine hiljada ljudi iz Hrvatske isterano, a Srbma se sudi za genocid!
Jedina je istina da ću biti kriv mojoj Majci, a zaklela me je da čuvam brata i da se u Kruševac vratimo zajedno, a ja na mogu, rasturenog od bombe, ni da ga sahranim!
Kako da mu pomognem da završi fakultet, jer je govorio da je ekonomiju, kao ja upisao, da bi manje učio i da bi se lakše provukao!"
Dok je on arlaukao, Vuko ga je zagrlio i tihim, kao "apaurin" smirenim, ali treperavim glasom prošaptao:
"Brate moj, zboriš ka'Vladika, ali svako ko veruje u Hrista zna, iskušenja nas jačaju i od nas verujuće i bolje ljude stvaraju!
Zar bi dozvolio da onakav greh padne na tvoju i dušu tvoje dece!?"
U smirivanje situacije se nenadano uključio i Vukov vučjak Dulo, mazeći se oko mladićevih nogu, tiho cvileći.
Posle par napetih trenutaka, mladićev otpor je popustio i spustivši glavu na Poručnikovo rame, tiho je zaplakao, a potom je mirno seo uz vatru, sa vučjakovom glavom u svom krilu...
