Putovanje u Slovačku 2. deo
Nakon uspešno završenog prepodnevnog dela, zajedničkog ručka i skokova, došlo je vreme rezervisano za prvi, duboko emotivan i zvaničan vojničko-veteranski protokol. Naša delegacija se, zajedno sa domaćinima iz KVV Trnava, uputila ka Smolenjicama na lokalno groblje, gde počiva čovek čije ime svaki padobranski veteran izgovara sa dubokim poštovanjem – Štefan Banič.
Štefan Banič - Ime sa dubokim poštovanjem
Banič je daleke 1914. godine patentirao prvi efikasni padobran i time zauvek zadužio svetsko vazduhoplovstvo. Kako bismo na pravi način otpočeli ovu ceremoniju, padobranci iz Trnave su izveli veličanstven skok iznad Smolenjica, prizemljivši se u neposrednoj blizini groblja, što je za sve prisutne bio neverovatan prizor koji je odmah podigao vojnički ponos na najviši nivo.
U pratnji zamenika gradonačelnika Smolenjica, predstavnika lokalnih vlasti i rukovodstva slovačkih veteranskih klubova, formiran je svečani padobranski stroj. Zavijorila se srpska i slovačka zastava, a naše prepoznatljive bordo beretke još jednom su zasijale na jednom važnom medjunarodnom dogadjaju. Svečani defile kroz staze groblja odisao je strogom vojničkom disciplinom, ali i neizmernim medjusobnim poštovanjem dvaju bratskih naroda koji dele istu padobransku krv.
Dolaskom do samog groba Štefana Baniča nastala je potpuna tišina. Uz dubok naklon, padobranski pozdrav i vojničke počasti, položili smo vence na njegovo večno počivalište. Ovo poklonjenje velikanu avijacije za nas je bilo ispunjenje zaveta – dokaz da veterani 63. padobranske brigade ne zaboravljaju korene i ljude koji su svojim vizijama omogućili da mi danas gledamo svet ispod otvorene kupole padobrana.
Ovaj duboko simboličan čin bio je najlepši mogući uvod u ono što je usledilo samo sat vremena kasnije – odlazak ka veličanstvenom Smoleničkom dvorcu gde je sve bilo spremno za istorijsko potpisivanje Memoranduma...
Potpisivanje Memoranduma: Srce na nebu, bratstvo na zemlji
Nakon što smo odali počast velikom Štefanu Baniču na njegovom večnom počivalištu, usledio je centralni i emotivno najsnažniji deo naše posete Slovačkoj. Naš padobranski tim, vodjen prepoznatljivom vojničkom disciplinom i ponosom, uputio se ka velelepnom Smoleničkom zamku/Smolenický zámok. Već sami prilazi ovom istorijskom zamku, okruženom gustom šumom, najavljivali su događaj koji će ostati zlatnim slovima upisan u istoriju naših udruženja.
Crveni salon: Spoj istorije i padobranskog bratstva
Kada su se otvorila vrata zamka, ispred nas se ukazao savršen spoj istorije i padobranskog zajedništva. Svečani Crveni salon bio je ispunjen do poslednjeg mesta. Zajedno, rame uz rame, seli su veterani herojske 63. padobranske brigade - Banat, Novi Sad, Zaječar, Vršac i Kragujevac i naša braća po kupoli iz “Kluba vojnih padobranaca Trnava” (KVV Trnava). Energija u sali je bila neverovatna, padobranske priče, zajedničke uspomene i duboko poštovanje osećali su se u svakom uglu ove prelepe dvorane.
A onda je nastupio trenutak zbog kojeg je ovaj put pređen. Pred razvijenom srpskom trobojkom i zvaničnim padobranskim obeležjima, svečano je potpisan Memorandum o partnerstvu i saradnji. Ovaj dokument nije samo slovo na papiru, on je pravni i duhovni pečat na naše neraskidivo bratstvo. Njime su širom otvorena vrata za zajedničke akcije, susrete, vazduhoplovna takmičenja i trajno očuvanje veteranskih vrednosti koje prelaze sve državne granice. Čvrst stisak ruke rukovodstava naših udruženja označio je početak jedne nove, zajedničke epohe.
Nakon potpisivanja, usledila je razmena bratskih poklona. Našoj slovačkoj braći uručeni su zvanični plaketi, suveniri naše otadžbine, kao i primerak knjige "Titani sa Košara", koji će ih večno podsećati na ove zajedničke dane. Tom prilikom je i jedan od naših veterana 63. padbr, predstavljen kao učesnik bitke na Košarama, što je izazvalo dug i gromoglasan aplauz svih prisutnih.
Kao kruna ovog prelepog dana, usledilo je zajedničko fotografisanje celog padobranskog stroja svih generacija, trenutak koji spaja prošlost, sadašnjost i zajedničku budućnost. Slike ispred biste Štefana Baniča i na samoj terasi dvorca ostaće kao večno svedočanstvo o tome da, bez obzira na daljinu, padobranci uvek govore istim jezikom, našim jezikom hrabrosti, časti i odanosti.
Iz Smoleničkog zamka/Smolenický zámok izašli smo još čvršće povezani, punog srca i spremni za sve izazove koji su pred nama. Prvi dan naše velike posete završen je na najlepši mogući način, uz večernju žurku a već sledećeg jutra čekao nas je Boleraz, adrenalin takmičenja na Baničevom kupu i trenutak ponosa kada su na grudima naših momaka zasijala prestižna odlikovanja!
U sledećem delu: Dan na aerodromu Boleraz, padobransko bratstvo, zastave i vojnički pozdravi.
Budite uz nas!
Taktička, Outdoor i Padobranska Oprema – Prva Linija