Putovanje u Slovačku 5. deo
Nedelja, 14. jun, označila je početak našeg povratka kući, ali u padobranskom svetu odlazak nikada nije običan rastanak. Jutro na aerodromu Boljeraz proteklo je u znaku čvrstih stisaka ruku, bratskih zagrljaja i zajedničkog ponosa zbog svega što smo tokom ovih nekoliko dana zajedno proživeli. Srpska i slovačka vazduhoplovna kupola još jednom su se spojile u jedinstven stroj pre nego što krenemo na put.
Bratski ispraćaj i padobranska pratnja ka Velikom Međeru
Domaćini su odlučili da naš odlazak učine nezaboravnim, organizovana je svečana motorna pratnja koja će nas voditi sve do Velikog Međera, našeg krajnjeg i emotivno najvažnijeg odredišta u Slovačkoj, gde nas čeka polaganje venaca srpskim junacima. Posebnu atrakciju ovog ispraćaja činili su slovački veterani na motorima. Među njima je posebnu pažnju privukao moćni plavi motocikl sa prikolicom marke Ural Patrol, koji je sa ponosom nosio oznake vazduhoplovnog kluba i bio spreman da probije put za našu kolonu kroz slovačke predele. Kada je dat znak za pokret, motori su zaurlali, a na čelu naše kolone ponosno su stali slovački padobranci motociklisti. Slika koja nas je pratila iz automobila bila je veličanstvena, na komandnoj tabli stajala je naša ponosna crvena padobranska beretka sa zvaničnom značkom, dok su ispred nas, na drumu, slovački bajkeri sa klubskim amblemima na leđima sigurno vodili stroj ka Velikom Međeru.
Slovačka epizoda na aerodromu Boljeraz zatvorena je na najlepši mogući način uz zvuk motora, prijateljstvo koje je zapečaćeno na nebu i drum koji nas vodi ka ispunjenju naše vojničke i ljudske dužnosti prema precima.
Večna straža u tuđini: Polaganje venaca u Velikom Međeru i vojnički pokloni precima
Naš povratak kući, imao je svoje najvažnije, sveto odredište. Vodjeni sigurnom pratnjom slovačkih padobranaca na motorima, kolona je stigla pred spomen kompleks Srpsko vojničko groblje u Velikom Međeru.
Ovo mesto čuva večnu stražu hiljada naših predaka koji su svoje živote ostavili u zarobljeničkom logoru tokom Prvog svetskog rata. Za delegaciju veterana 63. padobranske brigade, ovo nije bio običan obilazak, već ispunjenje zavetne i vojničke dužnosti. Ambijent ispred velikog sivog spomen zida sa crnim mermernim pločama odisao je potpunom tišinom i poštovanjem. Na mermeru su uklesana svedočanstva o stradanju srpskih, crnogorskih, ruskih, rumunskih i italijanskih vojnika.
Poseban utisak na sve prisutne ostavile su reči uklesane na centralnom spomeniku, koje podsećaju na cenu slobode i nesalomivost srpskog duha.
"Ti koji prolaziš ovuda, zastani i pokloni se besmrtnim senima nevinih, prahu istinskih rodoljuba, pošto stojiš na mestu strašnog stratišta preko 6000 srpskih mučenika. Neka im je večna slava. Zahvalni potomci koji slobodno žive, zato što su oni mučenički položili svoje živote za otadžbinu Srbiju. Na ovom mestu počivaju posmrtni ostaci srpskih žrtava stradalih tokom Prvog svetskog rata od posledica austrougarskog logoraškog terora".
ČOVEKA MOGU UNIŠTITI, ALI GA NE MOGU PORAZITI. Ernest Hemingvej
Ceremonija je izvedena vojnički strogo i dostojanstveno. Korakom koji odzvanja tišinom kompleksa, naši veterani sa crvenim beretkama na glavama, poneli su veliki venac od plavih, belih i crvenih ruža prema spomen ploči, praćeni pogledima svih prisutnih članova srpske i slovačke delegacije. Nakon polaganja venca, usledio je emotivan trenutak za potpunu tišinu i molitvu kod centralnog spomen krsta Srpskim mučenicima. Naš kompletni stroj, padobranci u uniformama, civilnim majicama udruženja, kožnim moto-jaknama i svečanim odelima stao je u besprekornu liniju, sa pognutim glavama u znak sećanja na one koji su ostavili kosti na slovačkoj zemlji.
Padobransko srce ne poznaje granice
Ovim svečanim i duboko ponosnim činom u Velikom Međeru stavljena je tačka na našu veliku slovačku epizodu. Kada podvučemo crtu i sumiramo utiske sa ovog putovanja, ono daleko prevazilazi okvire običnog vazduhoplovnog događaja
Bratstvo na delu: Potpisivanje zvaničnog Memoranduma o saradnji sa slovačkim veteranima iz Trnave otvorilo je novo poglavlje za naše udruženje.
Čist vazduhoplovni merak: Subotnji skokovi kroz oblake i jači vetar, koje su domaćini bratski častili sa 4 skoka, pokazali su da padobranska solidarnost živi kroz vetar i zajedničke kupole.
Priznanje za istoriju: Medalja Jozefa Gabčika I stepena, koju donosimo u Srbiju ostaje kao trajno svedočanstvo i orden koji obavezuje na večno prijateljstvo.
Ljudska i vojnička dužnost: Polaganje venca pred 5017 srpskih žrtava u Velikom Međeru podsetilo nas je ko smo, odakle dolazimo i zašto crvenu beretku nosimo sa toliko ponosa.
Iz Slovačke se vraćamo kući, u Zaječar,u Banat i širom Srbije, ponosni i punog srca. Dokazali smo još jednom da kada se srpski padobranci pojave, oni donose čast, prijateljstvo i stroj koji niko ne može da pokoleba. Do sledećeg pokreta i novog skoka...
Pogledajte na:
https://prvalinija.com/blogs/slovacka-2026/medjunarodno-putovanje-u-slovacku-1-deo
Taktička, Outdoor i Padobranska Oprema Prva Linija